Folk pjevačicu Zlatu Petrović život nije mazio, ali se iz teških situacija uvijek podizala kao feniks iz pepela. Njen život je veoma uzbudljiv, kao da su ga pisali scenaristi španskih telenovela – sa samo sedam godina morala je da brine o štali i o braći dok su njena majka i očuh noći provodili u kafanama, sa 16 je abortirala, do 32. godine već se tri puta udala, a stigla je i da odbije prosidbu direktora “Granda” Saše Popovića.
Zlata Petrović rođena je u “Narodnom frontu” u Beogradu sasvim slučajno, jer se njena majka Dragica tu zadesila u trenutku porođaja. Odrasla je sa majkom i očuhom Borom u Stublinama kraj Obrenovca, a za biološkog oca Matiju čula je tek sa šest godina, kada su djeca iz kraja počela da je zadirkuju.
– Mama mi je tada priznala da Bora, koji je bio divan prema meni, nije moj otac. Objasnila mi je da su se ona i moj biološki tata viđali neko vreme kod tetke Vere na Banovom brdu, da je on posle otišao u rodnu Crnu Goru, a ona mu nikad nije rekla da je zatrudnjela. Nije želela da ga juri, u to vreme je bilo strašno da se objelodani da je Crnogorac u vezi sa Romkinjom – započinje ispovest Zlata za Hit Informer.
Osnovnu školu završila je u selu Grabovac, ali nije imala vremena da uči jer je od malih nogu morala da radi:
– Imali smo mnogo stoke i zemlju koju smo obrađivali. Mama je bila pjevačica, očuh harmonikaš, pa su često bili van kuće. Sav teret je pao na mene iako sam imala samo sedam godina. Morala sam da čistim obore, štale sa konjima i kravama, imali smo 200-300 ovaca koje sam vodila na ispašu. Bilo mi je teško jer sam bila detence. Ali za bolje nisam znala. Kada oni odu da pjevaju u kafanu, morala sam da čuvam dva polubrata. Ustajala sam noću da im podgrevam mleko, presvlačila sam ih… Bila sam im kao majka, a i sama sam bila dijete. Sa 12 sam naučila da mesim hleb. Zbog svih tih obaveza mojima nije bilo bitno da budem dobar đak, jer se kod nas škola završavala samo reda radi.
Čim je završila osmi razred, majka i očuh su joj sa 15 godina našli muža. Iako je mladić bio lijep i iz bogate porodice, Zlata nije želela da bude sa njim jer ga nije voljela:
– Kod nas ženska djeca ne nastavljaju školovanje. Ili se udaju ili ostaju u kući da rade. Nisu nas prodavali za pare, to su sada običaji po romskim svadbama u Italiji ili Parizu. U moje vreme su bogataši birali vrijedne djevojke. Kada su roditelji tog mladića videli da čistim, perem, radim, izabrali su me da budem žena njihovom sinu. Mene niko ništa nije pitao! Ali nisam se protivila, znala sam da tako mora. Samo sam bila ljuta na život. Plakala sam tri meseca iako je moj muž, kom ne želim da pominjem ime, bio nevjerovatno lijep i dobar dečko.
Zlata je posle tri mjeseca od udaje ostala u drugom stanju. Tada kreće pakao.
– Nisam mogla da zamislim dan pored njega, a kamoli da mu rodim dijete. Pobjegla sam kod tetke Vere u Beograd. Kada je shvatila koliko sam očajna, rekla mi je: “Ne vraćaš se tamo! Nećeš ti meni da tuguješ.” Kada je majka čula da se krijem kod tetke, došla je da me vrati mužu, a ja sam joj zapretila: “Ili idem pod voz ili se ne vraćam kod muža.” Videla je da sam donijela čvrstu odluku i rekla mi: “Dobro, ili počinješ da nastupaš sa mnom ili te ponovo udajem.” Iako nisam željela da budem pjevačica, jer su pjevačice i konobarice u to vreme smatrane ku*vama, pristala sam da nastupam zato što je sve bilo bolje od još jednog ugovorenog braka.
Kada je odlučila da se razvede i da počne da pjeva, shvatila je da ne želi da rodi njegovo dete.
Objasnila je kako je potom uradila abortus.
Nakon nastupa po okolini Obrenovca i na Ibarskoj magistrali, Zlata je sa majkom dobila angažman da godinu dana pjeva u Vršcu. Tu je zaradila prvi ozbiljniji honorar, od kog je kupila plac i sagradila kuću. Kada je videla da je njena ćerka sposobna da sama nastupa, majka je prestala da se bavi pevanjem, pa je Zlata sa 17 godina počela sama da tezgari. Pošto se pročulo da “jedna mala rastura kako peva”, na njen nastup u mjestu Crvena Jabuka došao je muzičar Duško Petrović i ponudio joj da ide sa njim da pjeva na svadbi u Parizu.
– Ja tada nisam znala ni gdje je Pariz. Ali sam pristala! Poslije te svadbe dobijala sam milion ponuda za nastupe.
Bila je omiljena među kolegama, a voljeli su je i kriminalci.
– Pjevala sam u restoranu “Lepa Brena” u Beču, gde su dolazili žešći momci. Koleginica i ja smo zapisivale sve pjesme koje smo otpjevale, kako bismo na kraju večeri znale koliko da naplatimo. Pred kraj nastupa, prilazi čovek i traži da mu jpevam pjesmu Vesne Zmijanac koja je tek izašla, a u kojoj je svaka druga reč “boli me”. Ja mu kažem da ne znam tu pjesmu, a on meni: “Ako mi je ne otpjevaš, neću ti ništa platiti.” Da ne bi propao cijeli nastup zbog jedne pesme, ja počnem da pjevam boli me duša, boli me srce, boli me ovo, ono… Kada mi se smučilo ja kažem: “Nemoj ništa da mi platiš.” U tom momentu tajac, a on i njegovi momci ustanu i počnu da me ljube. Rekli su mi:
“Ti si Bog svih bogova. Ti si naš ortak.” A ja njima: “Ma idi, bre, mene si našao da zezaš.” Od te noći su stalno dolazili na moje nastupe. Postali smo drugari.
Pjevačica je u ovoj velikoj ispovijesti otkrila i da je odbila prosidbu čelnika “Granda” Saše Popovića.
(Hit informer.rs)
