Dobio sam već nekih nagrada u životu. Manje, doduše, no što sam zaslužio, a opet više no što mi je potrebno…One najvrednije se, dakako, ne mogu ni opipati, a kamoli okačiti na zid…Neke od njih su me obradovale, neke obrukale, ali malo koja je uspela da me iznenadi… Ova se, eto, već i po tome razlikuje od ostalih…
U krugovima koji prate dodeljivanja nagrada drugima, vlada opšte mišljenje da mi je nagrada “Todor Manojlović” dodeljena nezasluženo, ali to je potpuno razumljivo. Ona se, naime, i ne dodeljuje za opšti nego za posebni umetnički senzibilitet, lepo piše u obrazloženju…
U redu je, momci. Ni ja vas verovatno baš ne bih voleo da sam takav kao vi, a da ste vi ovakvi kao ja…
Toliko o Opštem i Posebnom…
Uostalom, u protivnom sam ovo priznanje samo overio i učinio ga još značajnijim? Dobro je poznato da se sve Velike Nagrade pretežno dodeljuju nezasluženo, a prethodni laureati su “Todora” bez sumnje pošteno zaslužili, opasno pripretivši da ga dovedu na rđav glas?
Uzgred, ja bih eventualno mogao da se otkupim vrećicom punom nagrada koje mene nisu zaslužile, no dosta o tome, to je gotovo, pala karta, davno su se razišle i najkomotnije zvanice iz zrenjaninskog Magistrata…
Pesme Koje Su Otpevale Svoje sad, uglavnom, moraju izaći da se poklone publici, a muzika i ja možemo samo da virimo iza zavese, strepeći kako će one bez nas…
Mada to nisu Pesme Početnice, o naprotiv, iznenadili biste se da samo znate…
Među pravim pesnicima, takozvanim Pesnicima Po Zanimanju, najviše je onih čije su pesme pročitali samo pijani glumci na promociji, retkima po neku pesmu i poneko od rodbine zna napamet, šačica najuspešnijih dogurala je dotle da klinci po školama uče njihove stihove po kazni, a Pesmama Koje Su Otpevale Svoje dešavalo se, bome, da ih na desetine hiljada ljudi izgovara uglas, kao zakletvu, ili šapatom, kao molitvu pred odlazak na počinak…
Ma, ne bojim se ja za njih…
Da li bi se, dakle, Nečije pesme mogle otpevati ovako kako se moje mogu ne otpevati? Da li bi se, pardon, Nečije pesme mogle barem otpevati, ako ništa drugo?
Ne, gospodo, ovaj “Todor Manojlović” mi je izuzetno drag, no to je bila samo lozinka da stignem do još nekih Naših, do nekih Zaverenika u taštom i hermetičnom literarnom carstvu u kom je “Carevo novo ruho” i dalje i ustav i zakonik…
Ali, što se nagrada tiče, Vreme i dalje ostaje jedini žiri koji priznajem, a taj žiri mi se nešto značajno smeška, namiguje, i šalje mi kojekakve signale, domunđavajući se i većajući, tobož… Oprosti, Skromnosti, ali ja sam definitivno Đorđe Balašević, i čini mi se da sam poslednja osoba na svetu koja bi trebala da se privikava na to…
Ja već godinama znam ko sam…
Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe, i ako znaš prečicu nema potrebe da se puno lomataš po bespućima…
Ne, bato…
Stigao si čim kreneš…
Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu… I eto ti…
U tome je tajna…
U tome je jedini trik…
