Dečko mora da ide da radi na brodu, već ima godina a ovde ga ne čeka ništa ozbiljnije i to mu je jedina prilika.
Ja sam ga čekala već jednom, šest mjeseci i shvatila sam da to nije za mene, ne vidim se uopšte u takvoj vezi koliko god da ga volim. Rekla sam to nikad više. Ili da budemo ovde zajedno, da odemo negdje preko, bilo šta ali brod nikako.
Meni je ostalo još malo da završim fax i pristala bi na sve osim na čekanje. Al on nikako ne želi da odustane. Jako se pribojavam trenutka kad će opet da ga zovu jer znam da će to biti kraj iako mi je beskrajno stalo do njega to je nešto jače od mene.
