Bila je to velika ljubav, ona je bijesno željela više i bolje, otišla na zapad.
Nije joj se dopalo ovo ovdje, nije ni meni, ali nisam mogo tek tako da napustim svoj mali biznis i stare roditelje, tražio sam joj još malo vremena, prije odlaska sam tražio raskid, složila se je.
Vremenom je uspjela, dobro živi na zapadu, ni meni loše ne ide, prošle su godine, poso sam razvio, dobro zarađujem, januara sam dobio i sina, zbog ovog virusa je došla kući, da bude sa svojima, srela me je u gradu tih dana, sa suprugom.
Ja se držim, nekako sam isti, ona je napredovala, izgleda božanstveno, prava žena. Prije neki dan na 5 godina raskida pozvala me je, izašo sam, popili kafu, a onda otišli u kafanu u drugom gradu, na svaku pjesmu isplakali se ko ljudi.
Oboje imamo nekog al ta ljubav nije dobila tačku, boljelo je užasno, plakao sam u povratku do njene kuće i do moje, ej živote tužne priče li pišeš. Borite se ljudi za ljubav, na kraju samo to znači.
