“Moja starija sestra i ja smo izašle u grad. Ona je vozila i blizu naše kuće izgubila kontrolu nad autom, skrenula sa puta i zakucala se u drvo.
Otac je istrčao iz kuće i poletio ka nama. Brzo je izvukao iz auta i plakao od straha da joj se nešto desilo. Grlio je i unio u kuću pa pozvao hitnu. Mene je ostavio tamo, sve dok hitna nije došla nije se ni sjetio da me provjeri. Obje smo prošle sa lakšim povredama ali poenta je da me je samo ostavio.
Nije problem što je izabrao nju ali što se uopšte nije vratio čak ni kada je uveo u kuću, to je ono što me najvise boli. Nisam to zaslužila, cijelog života se trudim da ga usrećim, brinem o njemu, živim po njegovim pravilima, odustala sam od mnogih životnih prilika da bih brinula o njemu, radila sve da mi pokaže bar trunku ljubavi ali uzalud.
Ali sad znam kako stoje stvari i neću nikoga više da molim za ljubav i pažnju-bar toliko poštujem sebe. Počeću da živim život onako kako želim i okrenuću se ljudima koji će mi ljubav uzvratiti.”
