Imala sam prijateljicu koju smatrala svojom sestrom. Naše su se mama znale još od prije našeg rođenja, bile su najbolje prijateljice i komšinice.
Tako da smo se nas dvije igrale još od rođenja. Jednog dana njena majka se vraćala sa posla, kada je doživjela prometnu nesreću. Podletjela je pod kamion i preminula na licu mjesta. Tada nam je bilo 11 godina. Većinu vremena je provodila kod nas, jele je s nama.
Često smo je zvali da prespava kod nas, pa smo je tako zvali i na neke izlete, čak je na more išla sa nama. Za nju je moja majka bila njena nova mama. Otac joj je naporno i teško radio kako bi joj mogao obezbjediti finu budućnost. Otišlo smo na fakultet u drugi grad. Prvo sam otišla ja, pa je naredne godine došla i ona.
Tada ju je dočekala potpuno opremljena soba. Stan u kojem smo boravile bio je jeftin, pa su tako moji roditelji od njenog oca uzimali samo novac za režije, a ostatak su plaćali oni. Čak je oblačila i moju odjeći, a znala je voziti i moj auto.
Ništa mi to nije smetalo sve dok nije uzela i mog momka. Preko toga joj nikada nisam mogla preći. Iako mi mnogo nedostaje, stvarno ne želim da imam više ništa s njom. Taj nož koji mi je zabila u leđa boli više nego bilo šta na svijetu. Ne znam samo šta joj je bilo u glavi kada je radio to. Da li joj je i jednom prošlo kroz glavu kako ću se ja osjećati.
