Prije nekoliko dana sam napunio 36 godina, a nikada nisam pomišljao da se ženim, jer sam smatrao da je moj voz već prošao, a i koji će mi to đavo u životu. Jednom sam se dogovorio sa najboljim drugom i njegovom sestrom da zajedno izađemo malo da prošetamo.
Tada nekako spontano krenemo pričati o godinama, pa onda o ženidbi i o tome kako moj prijatelj i ja nismo već godinama prišli nekoj djevojci, pa makar iz zabave. Složili smo se da smo se obojica razočarali u ženski rod.
Tada nam je njegova sestra počela držati predavanje kako smo nas dvojica nesposobne spodobe i kako pod hitno treba da nađemo nekoga. Znajući da je samo godinu dana mlađa od mene, a da je i ona neudata i još slobodna, pitao sam je šta čeka, na šta mi je samo hladnokrvno odgovorila “Čekam tebe”.
Uredu, to sam u tom trenutku shvatio kao fazon i neki vid zezancije, dok se zapravo nije ispossatavilo da ona zaista čeka samo mene. Bilo joj je blam da me pita pune dvije godine, čak je nekoliko puta pomišljala da sve baci u vodu jer nikada nisam pokazivao nikakve emocije prema njoj.
Tako smo sasvim slučajno započeli vezu. Sve je išlo kako treba, tako da smo se ubrzo odlučili vjenčati. U braku smo već tri godine i imamo djecu. Jednostavno se ne mogu načuditi kako je sve tako savršeno ispalo. Nevjerovatno je kako vas nekad život počasti nečim tako dobrim. Ne mogu vam opisati koliko sam zahvalan Bogu što mi je podario nju i moje predivne klince.
