“Zabavljamo se nešto više od 5 godina i prošli vikend sam odlučio da je zaprosim”

 Od svojih roditelja sam uzeo 500 eura, kupio sam predivan prsten koji je bio van svih financijskih mogućnosti i rezervisao sam sto u jednom od najelitnijih restorana na periferiji grada. 

U trenutku kada sam joj rekao da idemo na večeru u spomenuti restoran nije mi vjerovala. Tek kada je ugledala rezervacije sa našim imenima totalno je izgubila pamet. Sve je bilo savršeno, i piće i hrana i muzika.

U tom trenutku sam ustao sa stolice, prišao njoj, kleknuo na koljena i uz rečenicu “Želiš li se udati za mene”, ponudio joj prsten. Gledao sam je u oči kojee su bile prepune suza i čekao sam da odgovori sa ‘Da želim’. Ali ona je u tom trenutku samo zatvorila kutijicu sa prstenom koju sam držao u ruci i rekla “Izvini ali, ja nisam spremna na taj korak, još uvijek smo mladi”. U tom trenutku sam bio mnogo zbunjen, i mislio sam da se šali, ali je zatim ustala, uzela svoje stvari i istrčala napolje.

Potrčao sam i ja za njom i u putu tražio od nje da mi da dodatno objašnjenjem, na šta je ona rekla kako već neko vrijeme razmišlja da prekine sa mnom. Rekla je kako jednostavno ne vidi svijetlu budućnost pored mene, a ono što me je najviše zabolilo jeste kada mi je rekla da je već neko vrijeme bila u kontaktu sa drugim momkom koji živi i radi u Njemačkoj.

Ta noć koju sam trebao pamtiti po nečemu lijepom, za mene se pretvorila u najgoru moguću noćnu moru u mom životu. Od tada je prošlo sedam dana, ali ja i dalje osjećam bol, i ne popušta, sve je gore i gor. Jednostavno ne mogu da živim bez nje, postala je dio mene i ne želim život bez nje.