“Imao sam jako bogatu djevojku, čiji su roditelji imali milione.
Ja sam iz srednjeg staleža, roditelji fakultetski obrazovani, nije nam ništa falilo, ali nismo ni imali ništa posebno.
Na početku sam je vozio na guvernalu bicikla, nije joj bio problem. Poslije sam skrpio za nekakav auto. Preko nje sam shvatio da bogatstvo ne znači bukvalno ništa, oni su bili najnesrećnija porodica koju sam vidio.
Stalno me je zvala jer je plakala, jer su se u familiji svađali, čak i tukli. Poslije razgovora sa njom pogledam u svoje roditelje koji piju kafu, pričaju, u kući topao ručak koji je majka spremila, sve mi je izgledalo nekako idilično i lijepo poslije tih razgovora.
Ona je obožavala da dođe kod mene na ručak, na pasulj, mahune ili šta god mama spremi, iako je kući sigurno imala puno ljepše da jede.
Iako smo prekinuli, izvukao sam lekciju.Ja sam posle toga shvatio da mi je prioritet u životu skladna i srećna porodica, a ne novac.
Naravno, dobro je imati i jedno i drugo,ali bez porodice novac ne znači ništa.
