“Nedavno sam počela da živim i radim u Beogradu.
Posao mi se nalazi blizu željezničke stanice i svaki dan prolazim pored migranata. Jedan dan kada sam se vraćala uveče, zaustavio me dečko koji je lijepo obučen, uredan, govori srpski.
Mislila sam da se radi o našem dečku, pošto je pričao srpski, pa sam počela da pričam sa njim, on mi je dok sam prolazila rekao- ćaoo, kako si? Jel ideš sa posla ili fakulteta?
Vidjela sam da mu nije maternji jezik srpski. Mislila sam da je turista i pitala sam ga odakle je, i on je rekao da je iz Irana.
Zanimalo me je gdje živi u bg-u i da li radi, jer ako kaže da živi blizu željezničke znam da je nedaleko kamp, ali kaže da živi u stanu.
Pitao me je da li želim na čaj, ali sam slagala da moram na bus i da živim sa dečkom iako živim sa cimerkom. Kada sam došla kući bilo mi je krivo što mu nisam ostavila fejs, jer možda je dečko ok.
Ne mora da znači da je loš ako je iz Irana. Pitanje dal ću ga ikad vidjeti. Ali ako ga vidim, daću mu fejs i upoznaću ga.”
