“Moj drug iz detinjstva zivi sretno na selu  ko u ruskom romanu, tacno tako…”

Ostaje mi to sto se volimo

Moj drug iz detinjstva zivi sretno na selu
ko u ruskom romanu, tacno tako
ima zenu i sina
ima podrum pun vina i sve mu je ravno

U poslednje vreme ja ga vidjam sve redje
samo onda, uglavnom, kad nesto slavi
al’ on ne pita puno
pruzi ruku i kaze nisi bio odavno

Ref.
I secamo se dana kad smo jos bili
divlji ko jeleni hitri
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj litri

Pitam ga da l’ zna
da si otisla, da si otisla
pa dabome, kaze on
imala je drugog, to znas

Pitam ga da l’ zna
da se volimo, da se jos volimo
o blago tebi, gundja on
nekad si ko dete bas

Moj drug iz detinjstva zivot posmatra skrto
vidi nebo i zemlji, ma, ima pravo
ja sam prokleti pesnik
koji stoji na kisi, koji laze i voli

Mada smo ucili istu grubu zivotnu skolu
mi smo nekad daleki, ali to je ljudski
svako nosi u sebi nekog svog malog Boga
kom’ se potajno moli

I secamo se dana kad smo bezali vetru
ko besni cilasi
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj casi

Pitam ga sta sad
kad si otisla, kad si otisla
ma vrlo vazno, kaze on
pa ima toliko slicnih njoj

Pitam ga da l’ zna
da se volimo, da se jos volimo
ma kojesta, gundja on
dodaj bokal, stari moj

Moj drug iz detinjstva se ozenio zelen
al’ je imao srece, ja vidis nisam
ja sam ljubio razne
neke potpuno prazne, neke potpuno strane

I sve mi se cini da ne postoji nacin
da mu objasnim tebe, jedninu pravu
zato topim u vinu citav svet
jer u casu moze svasta da stane

Pa brze vracam pricu na detinjstvo
i na zdrepce znojavih sapi
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj kapi

Ref.

Pitam ga da l’ zna
da je nevazno sto si otisla
ajd, u redu, kaze on
i sta ti sada ostaje

Ostaje mi to
sto se volimo, sto se volimo
da l’ zbog vina, gundja on
al’ ovo smesno postaje

Ostaje mi to
sto se volimo, sto se volimo