Đorđe Balašević, jedan od najvećih kantautora u regiji, napisao je i snimio pjesmu koju je posvetio Kemalu Montenu, prijatelju i kolegi koji je nedavno preminuo.
“Ponekad zafale riječi, a kad zafale riječi možeš misliti koliko ti fali taj neko”, kazao je Balašević, dodavši da nije izgubio prijatelja već šansu da otpjeva duet sa Montenom.Ispričao je i anegdotu kada su neki “mangupi” Kemi ukrali jaknu. Prisjetio se kako se Kemo nije nervirao, a “mangupi” su vratili jaknu i ispričali se.
Pjesmom Balašević odaje počast svom prijatelju. Kazao je da mu je žao što nije sa članovima svoje obitelji bio na sahrani te na ovaj način želi na neki način izraziti sućut. Kemal Monteno preminuo je u bolnici u Zagrebu 21. siječnja.
Poslušajte pjesmu i pročitajte tekst.
Stari moj… Premalo smo se družili… Al smo se, ono, kužili?
I istom caru verno služili…
Zimski dan… Ko stvoren za tugovati… Al ne dam da me do'vati…
Danas nikako… Danas bolje ne…
Mi, pesnici, imamo svoje trikove… Tuga je tu za stihove…
A radost je za Voljene…
Stari moj… Sve smo se ređe sretali… Ko ‘tice smo preletali…
Bogaze gde su drugi skretali…
Ponekad… Sa mesta se ne pomakneš… A opet svima odmakneš…
Nekad ostati znači »trajati«…
Mi, pesnici, i nismo neke delije… Al’ katkad je najsmelije…
Na svome mestu stajati?
Ovaj duet zapevaću sam… Ne ide to, znam… Al’ šta bude…
Za sanjare… Male blesane… Noći besane… Za zaljubljene lude…
Harmonija par… I zera vibrata… Nasleđena stvar od starijeg brata…
S pola daha… Kap sevdaha… Sve na svom…
Kroz ponoć i muk… I pazarnom vrevom… Mine dobri duh svojim Sarajevom…
Kao refren kog zviždukaš čaršijom…
Stari moj… Gluvi nas dani napali… I tu gde rima zafali…
Još samo sveća da se zapali?
Zimski dan… Severac tuli flautu… I sve je u fejd autu…
Nit bih pevao, niti bih ćutao?
Kao kameo… K'o silueta s broševa… Dečak s gitarom s Koševa…
U pesme je odlutao…
