Đorđe Balašević je takav umetnički fenomen, da je o njemu suvišno reći bilo kakve biografske činjenice. Bilo je predloga da se ubaci u čitanke, a kada se poslušaju njegove pesme, jasno je i zašto. Bacite pogled na šarmantne reči ovog kantautora i uverite se i sami.

  • I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima. A opet, ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu, moje pile. Kako diše…
  • A onda shvatih, na prepad, da te volim k'o nekad. Vreme samo raspiruje plam…
  • Neka lutko, u redu je.
  • Ponekad te nema i sasvim sam izmišljam način da malo smuvam dan
  • Ona me voli znam, ok ne suviše al’ taman dovoljno da krišom uzdiše kada me tračeri ubace u šemu.
  • A, onda odjednom, raspored mladeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koju zvezdu treba da se zagledam i tako…
  • Nikad ne pričaju o njoj, a ja se ne raspitkivam.
  • Da ti bar s basamka gledam obraze, kad ih ne smem ljubiti…
  • Lole, imaš li ikoga na svetu ili bi sa mnom na put mogla? Hajde da menjamo planetu, sutra dajem oglas.
  • Da l’ ikad pomisli uz prozor pokisli, il’ je sve pomeo vetar? Hej, oči čarne, ispred kasarne
  • Odlutaš ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokušavam i uvek dodje d-moll
  • Drugi bi sve imalo smisao, ja bih iz te gužve zbrisao i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram. Znao bih gde da sebi nađem mir, skrio se u tajni manastir i čekao da ti odrasteš…
  • Otad bas ne uzimam svaku sto se pruza. Srce se odupire, pa se privikne. Al’ zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža, pa da na kraj sveta iznikne. Ma da se redom postroje odavde do ćoška, nijedna k'o moja Dođoška.
  • Suviše tajni u očima, u zlatni okov je prstić pao, molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gorčila, al’ taj sam ukus od nekud znao. Probao sam jednom davno divlji badem.
  • Ukrao mi ljubav lopov, sin doktorov,unuk popov. Odveo je u zemlju bez snegova. U snove mi bosa bane, pripretim joj da zastane, da l’ je u snu moja ili njegova?
  • Jednom sam voleo zbilja, mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu, vozio hiljadu milja k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu. Vukle me šine pod točak mašine, al’ ona me spasila, sve je druge ugasila.
  • Gledala me jedna ista ti. Ja sam još i mog'o pristati. Al’ srce, ono se k'o jare opire. Retko ko do njega dopire.
  • Još uvek lutam, gde je kraj puta, pamte me mnoge provincijske pruge. Kriju me mračne, jeftine krčme. Noći su ponekad guste i duge. Nestajem tada u nekom svom svetu i menuetu i menuetu…
  • U razdeljak te ljubim jer želim da se zna zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna.
  • Lako je kad te neko ni ne zavoli, tad samo tamna strana srca zaboli. Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli, teško je kad tvoj neko prestane da te voli.
  • Svirajte mi jesen stize, dunjo moja, al’ polako da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale da je samo slučajno od stakla, dunjo moja.
  • Retko odlazim kući, a pišem još ređe i slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne. Al’ nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne.
  • Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu, što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu?
  • Ma, ‘di ćeš naći boljeg momka za te pare? Ne budi smešna drag ti možeš doveka tragati, al’ nećeš naći nikog tako mi gitare,  ko će te više voleti i ko će lepše lagati.

(srbijadanas.com)

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here