“Mi smo se samo rastali. Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili.”
“Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedno pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, koloseke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja..”
“Taj ožiljak na svojim uspomenama vaša kći uporno tretira kao banalnu ogrebotinu, ali ja za svaki slučaj ne grebuckam suviše po tome. Neke krastice znaju gadno da prokrvave kad im se najmanje nadaš.”
“Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu, a već sam suviše star da brojim zvezde.”
“To je bila ljubav baš, love story na način naš.”
“Nesrećna? Pa, za njih je nesrećno sve što ne razumeju. Nije to bila nesrećna ljubav, nego je sve oko nje bilo nesrećno.”
“Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu, na nekoj drugoj predstavi u nekom drugom cirkusu.”
“Dolazim, da te opet zaprosim. Dok te drugom ne daju, ljubavi moja.”
“Vidiš, oni su te držali u šaci, a ja na dlanu. Velika je razlika u tome.”
“Te oči su definitivno dobitna kombinacija, kako to glupi momci nikada nisu ukapirali.”
“Sasvim komunistički. Pojedinačne greške i kolektivni uspesi. Lova kvari ljude, ali leči živce.”
