“Što god da kažeš slagat ćeš, a moraš se početi navikavati na to da više nemaš nekog tko će se uvijek praviti da ti vjeruje…”
“Ona je moj razlog, u stvari, moja mala unikatna dragocjenost u zalagaonici ovog ludila…”
“Ja pjevam svoj blues u srcu dubine i držim se pretežno zlatne sredine, to je bar rutinska stvar.”
“A kod tebe me najviše nervira to što na tebe čovjek ne može ni da se naljuti pošteno… Znaš li? Znaš, a? O, znaš ti to… Vrlo dobro ti to znaš…”
“Godine nas obrade različito – nekima postane bitno s kim će leći, a nekima s kim će se probuditi!”
“Nikom ne pričam o tome… brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.”
“Tajne su kao djevice, s njima se mora nježno… Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same.”
“Dobro guram, kroz život buran i mada živim dosta sretno, ja nemam nikoga konkretno…Uz kog bi bio i sretan i lud i tako miran i siguran svud, ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć…”
“Ostala je knjiga sa par nepročitanih stranica, i neke stvarčice od Herendi porcelana, jedan pulover u kom si ti bila, i ostala je ploča Best of Ry Cooder, i fina, mala plava kutijica za puder, a ja sam tebe ostao željan, sve dok me ne bude… mila moja”
“Izmislili su hiljadu načina da vrijeme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi… Što se mene tiče, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš i nisu neka vremena za zaustavljanje.”
“Ali ona se katkad tako lijepo smiješi… Pet minuta u njenom društvu mi bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput nekog narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema jačeg i moćnijeg stvorenja od mene… I zato me one tri ne zanimaju… ne bi me zanimale ni da ih je trista, kada hoću tu jednu!”
“Oni koji su uspeli da vrate osmijeh na lice onome na kojem još uvek ima tragova suza, samo oni znaju kako je to dobar osećaj.”
“Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam… Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima…”
“Ona te neće čekati vječno. Sačuvaj to što možeš imati sa njom jer ako ti ne budeš znao, znat će neko drugi, sigurno.”
